Cele noći nebo je plakalo i beskrajnom reka suza bogovi su žalili tebe koji si svojom dušom i pesmom za života dosegao nebeske visine. Jesen je tužna u mom kraju, tužna su i prepuna sete hiljade srca i duša napojenih tvojim pesmama, bolno su noćas cvilele violine beogradskih muzičara, beogradske kafane, ulice, noćobdije sa kojima si delio bezbroj noći, svitanja. Tebe pesnika toplog kao majčino krilo, tebe sa glasom hiljada slavuja. Tebe Karamazova, boema, druga sretnih i nesretnih, tebe koji si dušu i srce podelio sa mnogima, koji si do poslednjeg dana prkosio teškoj bolesti, koji si voleo i živeo život, kako si samo ti znao, koji si svojom pesmom za života našao mesto među besmrtnicima,tebi veliko hvala,a za slavu si se za života sam pobrinuo.